Кад је то мушкарац - мушкарац?

Од застарелих представа о хомосексуалним мушкарцима и женама зависи пуно данашњих предрасуда. Говори нам се какав треба да буде „прави мушкарац“, како треба да се понаша „права жена“. Породица, медији и друштво производе представе како, рецимо, дечаци не плачу; девојчице се не играју аутима, а дечаци луткама; девојчице не могу постати аутомеханичарке; мушкарци не показују своје осећаје; жене не знају паркирати, итд. – „Мушкарци то не раде тако!“, „понашај се као жена!“, и томе слично.

То су обични клишеи. Представе се мењају, друштва се развијају једнако као и људи, који у њима живе. Данас у многим „типичним“ мушким занимањима раде жене. Док мајке раде, очеви узимају слободно време, како би били са својом децом. Пре су мушкарци с дугом косом и минђушама сматрани хомосексуалцима. С Дејвидом Бекемом нам је постало јасно да хетеросексуални мушкарац може изгледати тачно онако, како многи замишљају хомосексуалца. Многе особине које приписујемо женама постоје и код мушкараца, и обрнуто. Из свега тога произлази, да није важан пол, него човек, сам по себи.
Хомосексуалце можемо ретко препознати на први поглед. Хомосексуални мушкарци и жене често живе у потпуности „нормалним“ животом. Медиији нам преносе стереотипе о гејевима и лезбејкама, потврђујући предрасуде. Међу хомосексуалцима има и учитељица и учитеља, продавачица и продавача, таксисткиња и таксиста, баш као и међу хетеросексуалцима. Они раде у банкама, поштама, судовима, вртовима.