А шта о свему каже бог?

Морамо разликовати веру и службене представнике религија. Скоро свака службена религија има проблем у разумевању сексуалности, нарочито хомосексуалности. Вековима су, у име бога, прогањани и убијани хомосексуалци. Чак и данас многе верске заједнице одбијају хомосексуалност. У неким земљама хомосексуалци и данас добивају затворске и смртне казне.
Али: ако ме бог створио таквим какав јесам, како онда моја истосполна љубав може бити грех? Ово питање свако мора одговорити за себе. У Аустрији је религија приватна ствар, овде се никог не тиче, у кога или шта верујем. За активне чланове верске заједнице, нарочито младе, може међутим бити тешко повезати веру и сексуалну оријентацију. Католичка црква те представници ислама негативно гледају на хомосексуалност. Исто важи и за јеврејску веру. Кад се ближе сагледа, Библија, Куран и Тора не осуђују хомосексуалност на једносмислен начин. То је увек питање тумачења, као и онога који тумачи. Међутим, у свим религијама постоје либералне снаге и заједнице верника који доживљавају религиозност и сексуалну оријентацију у хармонији.
Протестантска и старокатоличка црква су посљедњих година избациле низ предрасуда и покушали вернике лезбејке и гејеве интегрисати у своје заједнице. У будизму је сексуалност уопште табу. Чак и када се далај лама као поглавар тибетанског будизма залаже за права хомосексуалаца, постоје и будистичке државе, у којима је хомосексуалност кажњива. У хиндуизму је однос према хомосексуалности, у суштини, врло толерантан. У старим књигама се говори о „трећем полу“. Без обзира на то, у индиији је хомосексуалност забрањена, још од времена британских колонијалних закона који још увек важе.